“Biti čovek, rođen bez svoga znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet.Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati i svoju misao o tome. Ukratko:biti čovek!”

Započela sam ovaj tekst citatom našeg velikog pesnika Ive Andrića koji je moja ćerka dobila u školi da nauči napamet. I dok sam je slušala dok se preslišavala, mislila sam koliko ima samo mudrosti u njima.

Šta se to promenilo od tada do sada, jesmo li kao ljudi pametniji ili je točak evolucije počeo da kotrlja unazad.

Koliko je naše shvatanje sveta oko sebe korisno nama sada i šta treba da mislimo i radimo da bi ŽIVELI LAKŠE?

Da li smo i koliko uslovljeni SPOLJNOM OKOLINOM pa se “borimo sa nepredviđenim okolnostima” ili smo mi ti koji KREIRAMO?

Ko smo mi i kako da živimo?

Kako “izdržati svoju misao” i KAKO BITI ČOVEK.

Kada kažu BITI ČOVEK ja uvek pomislim na sve moralne vrednosti koje ljudi, baš zato što su ljudi treba da imaju.

Prolaskom kroz sve teške periode u životu, ljudima je verovatno NAJTEŽE BITI DOSLEDAN- verovati u dobro u ljudima i u pravdu i poštenje, iako su danas ove vrednosti izvrnute podsmehu.

Zato valjda i učimo i radimo sve ovo da bismo razumeli SEBE I DRUGE. I to je sigurno trajan proces.

Na posletku “nositi svoj identitet” kaže pisac, a sada znamo da ih imamo više i da ne moramo samo jedan da nosimo već kada nam dosadi, možemo ga okačiti na vešalicu i staviti u ormar kao neku iznošenu staru jaknu i ODENUTI NOVI IDENTITET.

Koji biste vi najrađe odenuli?

Jel ima neki koji mislite da ne možete “nositi”, a želeli biste?

Kako je na vas uticao ovaj tekst?