Možda ste se našli u situaciji da vam izgleda kao da više ništa u životu ne može da vas ispuni radošću, kao da imate samo nerviranje, strahove, probleme, brigu za egzistenciju, trku sa decom i samo bi vam trebale još dodatne obaveze.

Koliko samo ljudi ima koji žele da imaju nekog ko će im praviti društvo, pružati ljubav, biti veran, ulivati poverenje, biti odan i uveseljavati mu život?!
Mogu slobodno reći da sam i sama prošla težak period u kome me je život iznenadio i gurnuo u neke, nimalo lagane situacije, iskušenja , ali me istovremeno naučio kako da donosim prave i hrabre odluke u svom životu.
Jedna od odluka koje sam donela, a zbog koje sam danas jako ponosna na samu sebe jeste odluka da mojoj ćerki kupim kuče. Ona je mene molila i dosađivala sa svojim upornim zahtevima da joj kupim kuče i još kao mala išla bi po stanu i vodala neku plišanu igračku na povodcu pretvarajući se i glumeći da šeta kuče. Ooooo, kako li je samo moja ćerka bila odgovorna i posvećena svojoj maloj imaginarnoj kuci. Posle smo puno toga prošle skupa moja ćerka i ja, a ona nije odustajala od svog zahteva. I ja sam nekako osećala da bih volela i želela sam da joj ispunim tu želju. A onda stignu i komentari naših najbližih- pa šta će ti kuče- e još ti samo ta obaveza fali- spadne to posle sve na roditelje- poješće ti i izgristi sve po stanu. Bilo mi je, moram priznati teško, ali sam ipak čvrsto odlučila bila da ću svom detetu ispuniti, slobodno mogu reći životnu želju. I tako je i bilo. Sećam se, bio je 21.mart 2019. nazvala sam je i rekla-zapamti ovaj dan!- Zašto mama? -Pa zato što je danas prvi dan proleća, a onda po tome što sam dogovorila kupovinu psa.-
Prethodno sam se naravno raspitala kod veterinara o karakteru, vakcinama i svemu što je potrebno uraditi i na koji način se pripremiti za dolazak jedne ovako važne prinove u naš život jer da se razumemo-ja nisam imala pojma šta treba da se radi, kako da se i na koji način pazi to malo stvorenje, iako je ćerka delovala prilično autoritativno kad je pričala o tome praveći se da sve zna, a to sve iz njene veeeeelike želje za kućnim ljubimcom. I to naravno ženkicom- muški nisu dolazili u obzir.
A onda je došao i taj dan- kada nam je u porodicu ušetala ONA-jedna mala, otmena damica plave krvi po imenu Atina, ali koju smo kasnije od milja nazvali Mrvica.
I naravno, ja sam spoznala ljubav kakvu do sad nisam osetila, mene moja Mrvica s radošću dočekuje svaki dan kad dolazim s posla i mogu reći sa sigurnošću da mi se niko tako ne obraduje kao ona, Njeno veselo trčkaranje, igranje, pratnja u stopu, energija koju mi pruža i ljubav koju osetimo obe je ogomna.

Mogu reći da sam i sa ćerkom, zahvaljujući Mrvici uspostavila lepši, zdraviji i kvalitetniji odnos pun poštovanja i poverenja. Jer nas tri se pomažemo, podržavamo i volimo i činimo da nam život bude ispunjen i radostan.

Živele nas tri!
Živeo ti meni, dragi moj čitaoče!