Pita mene moja ćerka:” Mama ne znam KO je uopšte izmislio da idemo u školu i otkud oni koji su to izmisli znaju ŠTA je nama bitno u životu?! Pa mi smo nastali od univerzuma- mi smo NIŠTA od ničeg smo i nastali, a opet nam je toliko BITAN taj naš život i ocene u školi.”

Da, izgleda da su baš nešto puno zabrljali oni koji su nas do sada učili, pomislila sam jer sam i ja kao mala devojčica poput moje ćerke razmišljala o našem postojanju, ZAŠTO postojimo, ŠTA je sreća, prašina, vetar, zemlja i da li je stvarnost ono što nam se dešava ili nešto sasvim drugo i šta mi to trebamo da naučimo i zašto nam je bitno da sve to znamo?!
Hiljadu ZAŠTO i hiljadu zato- tako se čak i zvala jedna enciklopecija koju su deca moje dobi tada u školi masovno učila, a koja je imala svrhu pružiti odgovore na sva ta pitanja koja smo postavljali.
A onda smo prestali! Prestali da se interesujemo za sve ono krucijalno što nas je mamilo i šta smo želeli spoznati, jer su krenuli da nas UKALUPLJAVAJU u vrtiće, škole, fakultete, brakove, radne organizacije, nacije, države i polako, malo po malo lepili bi našem IDENTITETU ko bi šta stigao, što je rezultiralo na kraju tome da smo se POGUBILI U VREMENU I PROSTORU.

Dođe ipak taj dan kada se ipak VRAĆAMO SEBI- onome što zaista jesmo i bez potrebe da se menjamo jer mo se, hteli ne hteli, mi već promenili i prilagodili ovozemaljskim zahtevima.
Onog momenta kada se pustimo i kada ono naše koje jedni zovu DUŠA, a drugi SVEST odluta tamo daleko u svoju pravu postojbinu- univerzum- prostranstvo koje je beskonačno i kada ga doživimo i osetimo, tog momenta ćemo shvatiti ko mi zaista jesmo. I tada ćemo znati, kada otpadnu sve titule, emocije, navike i rojevi misli, da smo mi TAJ KOSMOS, taj univezum-to smo mi- mi smo tu nastali, i mi nemamo kraja, a naše TELO je samo OBLIK u kome obotavamonu ovom životu.
To je dan kada ćete osetiti MIR, SPOKOJ i CELOVITOST da ne morate nigde više da jurite, da stignete jer ste negde navodno zakasnili, da se poredite sa drugima, da im zavidite, da se trudite, tada će sve nekako SPONTANO TEĆI i vi ćete moći postati glavnokomandujući u svom životu.
Oni koji će reći da uopšte nemaju pojma o čemu ja pišem i da su sve ovo same gluposti, mogu slobodno upotrebiti kažiprst svoje desne ruke i prevući preko ekrana svog mobilnog telefona u potrazi za nečim “pametnijim i korisnijim”, a oni koje sam pak, zaintrigirala svojim tekstom, mogu zakazati OTKRIVANJE SVOGA ZAŠTO u inboksu sa mnom!
Ja znam da ćeš to BITI TI jer si POSEBNA/POSEBAN, a slično se sličnom raduje!
Samo lepe misli vam želim, a vi ćete izabrati, kao uostalom i sve do sad!