Kada je uvedeno vanredno stanje neki ljudi su bili pomislili da je ovo kraj, da ćemo svi propasti i po ko zna koji put se uverili kuda ide ovaj svet i današnje čovečanstvo. Ne želeći da komentarišem ovog virusa znam da su se mnogi našli na prekretnici razmišljajući kako da zaštite svoje zdravlje, a onda i svoj posao od apokalipse koja nas je sve zadesila. Život je bio stao! Kako ostati zdrav i opstati, a onda očuvati i svoju egzistenciju, posao, platu, prihode.Drugi su opet gledali kako da iskoriste trenutnu situaciju i kako da iz svega izvuku najbolje što mogu, dok su treći mrzeli sve što nam se trenutno dešava kao i zemlju u kojoj živimo, aktuelnu vlast, koronu, ceo narod, a onda i svoje ukućane i tako redom. A taman su svi mislili kako će ova godina biti fenomenalna, neponovljiva i fantastična! Mišljenja sam da nesumnjivo i jeste!
Ja sam lično neposredno pre uvođenja vanrednog stanja, malo je reći, vapila za odmorom nakon 3 godine života u kojih sam postigla puno više nego prethodne 2 decenije. Puno stvari mi se izdešavalo, puno odluka sam donela i to nimalo laganih, dosta ljudi izbacila iz svog života i napravila prostora da u moj život uđu novi koji mi više odgovaraju u kontekstu vrednosti i, ubeđenja i snova koje imamo. Edukacije i rad sa ljudima na problemima koje ih muče, ciljevima kojima streme, učinile su me pravom osobom od poverenja na koju se ljudi mogu osloniti i koja će im uliti veru u to da zajedno možemo sve ono što im se čini nemoguće pretvoriti u moguće i zajedno možemo osetiti zadovoljstvo i radost stvaranja i življenja.
Možda je baš ovaj period idealan za rezime našeg prethodnog života i rada i ja sam to učinila! Kako bi bilo fantastično da i vi to uradite?!
Naspavala sam se, naodmarala, asistirala na treninzima koje smo organizovali na nov digitalan način, nauživala stvarajući još kvalitetniji odnos sa ćerkom, šetala svoje kuče bišona Mrvicu što je bila prava privilegija u doba policijskog časa i zabrane kretanja, pisala tekstove koje ste čitali vi i hvalili ih i neizmerno vam svima hvala još jednom na tome!

Želim da vas inspirišem da i vi isto uradite! Pobrojte sve šta ste napravili za prethodna dva meseca pa bile to i ovakve “podrazumevane” stvari, “obične koje svako može da uradi i videćete kako će vam osećaj biti puniji, a život ispunjeniji. Zašto? Pa zato što smo uspeli! Ako se to ne zove uspeh onda ne znam šta je uspeh! Zar ne mislite i vi tako?
I zato želim da vam svima od srca čestitam! Uspeli smo! Uspeli ste! Svi smo uspeli!
Ne dozvolite da vaš UM nadvlada i kaže kako ste neaktivni, nesnalažljivi, prazni, kako ste samo krali bogu dane i kako ništa niste radili. Utišajte tog starog gadnog pokvarenjaka i pomozite mu da stvari gleda iz lepše perspektive koju vi birate, ne on! Ne dajte mu da vam kvari raspoloženje.
Pogledajte se u ogledalo i sa osmehom zaključite, dobro je , prošlo je, živ/a sam, a nisam se ( puno) udebljala (prva i prava ženska reakcija). Zagrlite sebe, potapšite se po ramenu i kažite Bravo ja!
Opet smo slobodni, zdravi i raspoloženi za nastavak života. Bogatiji smo za novo iskustvo koje smo spoznali u vreme izolacije. Upoznali smo sebe u novim okolnostima, straha, bola i neizvesnosti, strepnje i nervoze, emocija i reakcije svoga tela na njih. Naučili smo da su emocije uvek samo poluistina i naučili smo da ih treba balansirati. Naučili smo da treba biti mudar, a mudrost uvek stoji u sredini i održava nas u balansu koji nije ni optimizam i pesimizam. Tako potvrdih da sam sama svoj UNIVERZUM sazdan od čulnih nadražaja, predstava, osećanja, misli.. Naučili smo šta je POVERENJE, videli smo da nam ZAGRLJAJ nedostaje, izašli smo iz ovog stanja obogaćeni novim znanjem i iskustvom.

Kvalitet našeg života određen je kvalitetom pitanja koja sebi postavljamo. Ja sam odredila svoje ZAŠTO, ponudila vama da otkrijemo i vaše zašto i sad se postavlja pitanje kako dalje živeti, kako nastaviti transformisani ili početi novi život?
Koliko smo promenili sebe , koliko su se promenili naši saradnici i pozananici, koliko se promenio ambijent i okolnosti u kojima ćemo dalje živeti.
Kako god bilo, nemojte se bojati jer je STRAH najveći neprijatelj ljudskog roda! Umesto straha kog ne želite, birajte da postavite nove ciljeve, ukrasite ih sa što više detalja, neka budu živopisni i dodirljivi, a onaj najveći neka bude iznad svih-nedodirljiv i nestvaran i tako prelepo inspirativan kako bi želja da ga ostvarite mogla da vas vuče napred i kada bude teško!

Nemojte žuriti već se usredsredite se na sadašnji trenutak. Raspolažemo se novim resursima i voljom da radimo ono što volimo i da volimo ono što radimo- i nek se zagrle ovo dvoje!
Dragi moji, vi birate svoje misli, a time i svoj život! I sasvim je u redu ako ćete i dalje biti opredeljeni za psovanje po svemu i svačemu, žaliti sebe i prokletu sudbinu i dozvoliti strahovima da vas vuku u ponor i beznađe. Ili ćete se vinuti u visine, stvoriti novo “JA” i preuzeti komandu nad svojim životom i svojim raspoloženjem, jer dosta su to drugi radili, red je na vas.
Pišite mi u inboks šta osećate, čemu se nadate, šta vas muči kako bih znala da budem što bolja vama i svoju aktivnost nastavila u pravcu održavanja radionica sa temama koje će vama biti od koristi, a na vaša pitanja sa zadovoljstvom ću odgovoriti.
Znajte šta uraditi- pa ono što vam kaže vaš stomak!
Tu sam za vas!
Živi i zdravi bili i uspešni!