Imate li i vi RITUAL koji volite? Koliko vas opušta? Da li ste dobro društvo samom sebi dok ga obavljate? Uspevate li obuzdati one nevidljive zrake u svom umu za koje kažu kakve su vam misli, takav vam je život?

Da li ste se duboko zamislili nad ovom rečenicom? Boli li vas ili vam je lepo? Da li razumete šta ona znači i da li ste svesni njene veličine i vrednosti?

Sada, kada bolje razmislim, uzimala sam ju nekako površinski i nisam ranije razumela njenu vrednost i poruku koju nosi!

A sada me INSPIRIŠE!

U jutarnjoj osamljenosti, stapam se s morem i prirodom i divim njenoj veličanstvenosti. Najviše volim jutro kada hodam putem samospoznaje i to naravno svojim unutrašnjim kosmosom. Šta tu možemo naći i sa čim se možemo susresti?

Čak i sada kada pišem o tome, znam da je to ta NEVIDLJIVA DIMENZIJA koju svako od nas ima i baš zato što je nevidljiva i nepoznata privlači baš mene da ju istražujem.

Otkrivajući i upoznajući sebe upoznajemo divotu i krasotu sveta u kojem živimo i koji živi u nama.

Nekad nas naše nevidljive misli muče, a nekad nas maze.

Neuhvatnjive su i kako onda vladati njima?

Nemaju ni ukus ni miris, ne možemo ih videti niti čuti, a ipak utiču na to kako se osećamo!

Danas ću izabrati da osećam ZAHVALNOST što ih imam i što sam odlučila da se nastane baš u meni, u mom telu, u mom umu.

Kada plivam volim to pomeranje tela, disanje kada se oslobađam misli. Puštam ih nek se odmore. Osetim tada da sam ja puno više od njih samih i da mogu da funkcionišem na tren i bez njih.

Bez misli, telo samo zna da radi, što me upućuje na zaključak da posedujem puno veće znanje od onoga koje se nalazi u mojim mislima.

Tada sam sebi baš dobro društvo.

Kako se vi osećate u društvu sa samima sobom?