Svaki put kad razmišljamo o nesrećnoj prošlosti ili strahujemo od budućnosti, dovodimo svoje telo u stanje stresa. Samo jedna misao ili nesrećno sećanje pokreće reakciju za preživljavanje. Brinemo o zaštiti svog TELA u opasnom OKRUŽENJU u preostalom VREMENU.

To je sjajan mehanizam koje nam je priroda dala da se sačuvamo od raznih opasnosti u životu.

Posle otklanjanja opasnosti taj sistem treba isključiti i dovesti telo u stanje mirovanja i ravnoteže.

Nažalost mi kratke stresne situacije pretvaramo u dugotrajne svojim mislima koje nas opterećuju i dalje drže u tom stanju. Svaka nova stresna misao ( koja se u većini slučajeva ne ostvari) šalje signal telu da proizvede hemikalije koje nam oštećuje telo i izazivaju bolest.Naše telo „pliva“ u osećaju straha ili krivice prihvatajući to stanje kao normalno.

Sva sreća je da imamo mogućnost razmišljanja o razmišljanju. Utvrđujemo stanje u kome se nalazimo i donosimo odluku „Dosta je bilo“.

Proglasite kraj uzbune!

Opomenite svoj misleći mozak i recite da je telo preuzelo komandu, da se uspavao i ulenjio i da je vreme da se vrati na prvo mesto. Nek utiša taj glas u glavi koji bez prestanka blebeće.

Nek se ponaša dostojanstveno i odgovorno u skladu sa mogućnostima koje mu je priroda dala.

Nek uskladi misli, ponašanje i emocije , kako bi učili i kreirali ono što je dobro za nas i sve oko nas.

Šta je to što biste vi voleli da kreirate i imate u svom životu!?

Pišite mi u inboks.