U uobičajenoj jutarnjoj šetnji sa Mrvicom začuh glas iza sebe radostan i jasan i u njemu puno osmeha. Ne znajući kako da me oslovi i da mi kaže nešto značajno, čovek za tezgom, reče pomalo nezgrapno i uopšteno onako kako se u njegovom kraju govori :”Hej gospođo, ti sa belim sa kučetom-juče si mi bila prva mušterija. Donela si mi sreću. Sve trešnje sam prodao i više nemam, ali dođi sutra kad dobijem nove i sveže. Odabraću ti najlepše. Imaš popust kod mene!”

Nasmejah se i ja na te reči i mahnuh mu rukom u znak pozdrava i potvrde dogovora da ću i sutra doći po trešnje.

A onda u trenutku misli me dovedoše u detinjstvo i sećanje na veliko drvo trešnje u dvorištu moje bake i dede. Krupne, crvene sočne trešnje krasile su krošnju tog stabla.

Vešto sam se penjala po granama do samog vrha s namerom da dohvatim oblak i brala najsočnije plodove i znala da su tamo gore na vrhu trešnje najslađe i najcrvenije.

Odande, ispod oblaka okružena velikim crvenim loptama imala sam fantastičan pogled na dvorište i moju ravnicu Baranje.

Trešnje bih znala stavljati u moju majicu koju bih uvukla u šorc i onda ubrane trešnje trpala u nju, a stomak bi se polako povećavao i majica otežavala pod količinom i težinom ubranih trešanja. Onda bih krenula pažljivo dole pazeći da ih ne prospem i delila ih onako pune sunca i slasti deci koja su me gledala kao heroja zato sto sam se uspešno penjala na vrh.

Mi deca smo pravila i minđuše stavljajući ih na uši po dve ili čak tri koje su visile na peteljkama, a onda plesali i pevali jer smo se okitili nalepšim nakitom koje samo dečja mašta može takvim i učiniti. Potom bih od dece tražila da se svi sagnemo i poljubimo majčicu zemljicu i da joj zahvalimo na plodovima koje nam daje.

Iz tog sećanja me Mrvica vrati u sadašnjost gledajući me znatiželjnim i vragolastim okicama sa dečje radosnim sjajem u njima kao da pita-u kakvu ćemo sada pustolovinu.

Sada, nakon dosta vremena od tada i nakon OTKRIVANJA MOJE SVRHE- MOGA ZAŠTO, znam da je baš u ovom događaju koji sam opisala skoncentrisano i MOJE KAKO-

da ISTRAŽUJEM meni nepoznate stvari i događaje. Naše kako čini da se osećamo ŽIVIMA, ono OŽIVLJAVA NAŠE ZAŠTO i jako sam srećna što i sada radim sa svojom grupom divnih mladih i jakih žena na oživljavanju njihovog ZAŠTO. Divno je znati da NAŠIM radom i doprinosom kojim dajemo u životu utičemo na druge ljude da im život bude kvalitetniji i lepši, a prvi korak u tome je svakako ZAHVALNOST ZEMLJI I ŽIVOTU ZA SVE PRELEPE PLODOVE koje nam daje, a mi ih možda u prvi mah i ne vidimo sve dok nam neka trešnja tako ne padne na glavu  .

Kome vi ulepšavate dane? Pokrene li vaše prisustvo niz lepih i sretnih događaja u nečijim životima? U čijim? Pišite mi.