Verovatno su neki od vas bili u situaciji da se ponašate u skladu s mestom na kome se nalazite, a ne u skladu s onim kakvi vi zaista jeste. Ili je društvo ponekad diktiralo određeno ponašanje , pa ste se ponašali na način na koji niste želeli, pa ste se pitali “kako mi se to desilo“ ili “gde mi je pamet bila?”

Razumljivo je da neki od ambijenata (muzej, crkva,pozorište) nameću opšte prihvatljivo i razumljivo ponašanje.

U drugim situacijama neki poprimaju PONAŠANJE MASE koje ne rešava ništa, jer su nabijene emocijama i izlivima besa ili nekom drugom beskorisnom emocijom i onda često bivaju žrtve neprijatnih posledica. Ja, lično, nikad nisam volela dešavanja naroda niti psihologiju mase, iako sam se ranije vrlo često trudila zadovoljiti očekivanja mojih najbližih: roditelja i bračnog partnera npr.i pri tome polako odustajala od sebe, a da toga nisam ni bila svesna.

Moram priznati da su i oni očekivali da se slažem s njima u njihovim ukusima, izborima i verovanjima kao i odlukama koje su donosili. Mislili su da ću, slažući se s njima, izraziti POŠTOVANJE prema njima i svaki put kad se ne bih složila, u njihovim mapama- glavama, to bi značilo da se ih ne poštujem.

Često se desavalo i da mi kaže neko nešto, a onda kada ja kažem kako sam to shvatila, on/ona počne da govori šta je mislio pod tim.
Zato mi se jako svidja izreka “Misli šta govoriš, da ne bi morao govoriti šta si mislio!”,
a isto se može primeniti i na naše ponašanje i akcije.

Često su takve akcije rezultat impulsa ili instinkta bez kontrole intelekta i inspiracije.
Neverovatno je koliko možemo odustati od svojih vrednosti i verovanja zbog neke grupe ili pojedinaca koji imaju suprotne stavove i vrednosti od nas!
Čim nas neko pogodi u NAŠE VREDNOSTI mi smo u stanju reagovati ŽIVOTINJSKI, NAGONSKI i braniti ono najvrednije što imamo. Teško uspostavljamo samokontrolu pa je bolje izbegavati situacije , osobe, grupe i okruženja u kojima smo imali narušavanje sopstvenih vrednosti i ponašanja.
Kroz edukacije koje sam prošla, jasno sam odredila svoje vrednosti i prioritete i naučila da postoji razlika izmeđju naših SADAŠNJIH VREDNOSTI koje živimo i naših CILJNIH VREDNOSTI kojima težimo.

Sadašnje su one iz stvarnog sveta, a možete ih otkriti tako što ćete analizirati svoj život- na koje stvari trošite najviše vremena, para, čime se okružujete u svom stanu, koje navike imate.. Ciljne su one kojima težimo koje bismo VOLELI u svom životu, a koje možda samo želimo, ali NE ŽIVIMO.
Uskladiti svoje stvarne sa ciljniv vrednostima je pravo umeće i omogućuje nam lep i udoban život u kome mislimo, radimo i govorimo JEDNO. To je BALANS ili HARMONIJA.

Moja najveća vrednost je SLOBODA, a vaša? Znate li da odredite vaše vrednosti? Pišite ako ne znate. Da li vi za sebe možete reći da ste usklađeni i šta je to što najviše fali vašem životu?
Do tada vas pozdravljam!