Mnogi ljudi našeg društva su usresređeni na svoje ciljeve i ističu kako znaju kuda idu i potpuno su usresređeni na svoje odredište. To može biti jako korisno u smislu da IMATE KOMPAS koji vam pokazuje tačne koordinate vašeg položaja. Ono što ljudi često zaborave jeste da UŽIVAJU NA PUTU DO CILJA.
Poenta je u tome da se ne bacite na grozničavo ostvarivanje onoga što ste zacrtali sebi kao cilj jer se, verovali ili ne, sve već nalazi u vama. Koračajte spokojno i srećno kao da ništa drugo ne postoji na vašem putu sem vašeg koraka. I sve što radite radite kao da ništa drugo ne postoji na ovom svetu- kad ljuštite pomorandžu, kad grlite svoje dete, kad šetate svoje kuče , jedete riblji paprikaš ili ljubite voljenu osobu. Možete li to da radite svesno- da vaš um ne luta po budućnosti koja se još nije dogodila ni da se kaje zbog prošlosti koju ne možete više promeniti. Često je potrebno da SAMI SEBI SEBE SKLONIMO SA PUTA da bismo uživali na samom putu. Npr. govorimo sebi “Nemoj samo da sediš tu, uradi nešto!” Međutim, ako se setimo da budemo besciljni i uživamo u životu probuđene svesti znamo da treba baš suprotno reći
“Nemoj samo da radiš nešto, sedi tu!” Stati, razbistriti glavu je meni lično jako potrebno naročito da se odmorim, da iskoristim PAUZU i često se pitam da nisam možda u nekom OTPORU ili ratu sa savremenim svetom koji samo grabi napred. Često pitam svoju ćerku da li joj izgledam usporeno što mi ona i potvrdi- ali mi i kaže: “Jesi majčice spora si, al si moja majčica i ja te volim najviše na svetu jer si najbolja!” I ja onda znam- da to je MOJ TEMPO- MOJ NAČIN ŽIVOTA. I ne bih ga dala ma ni ta šta na svetu!
Ja znam da to nije izbegavanje života niti nedostatak motivacije, ja znam da kad ovako radim stvari i živim život, sećaću se svakog trena, svakog minuta i znam da je taj svaki trenutak koji SVESNO provedem sa ljudima koje volim i koji mene vole VREDNIJI od bilo kog cilja! Budite svesni da ste srećni, jer ako niste svesni da ste srećni onda i niste srećni. To je isto kao kad vas boli zub pa kažete “Ala, je lepo bilo kad me zub nije boleo!”, a kada vas ne boli zub opet nećete biti srećni. Ima toliko stvari u kojima možemo uživati, ali kada ih nismo svesni ne cenimo ih.
Svako će izabrati ono što mu najviše odgovara ili će besomučno juriti za kojekakvim ciljevima za koje je pitanje da li su stvarno njegovi ili će uživati u životu, u onome što ima na svom putu, besciljnosti života i pesmi Cigana.
Jer ne zaboravite život se ne meri brojem udisaja i izdisaja već brojem trenutaka koji su vas ostavili bez daha!