Koliko puta ste požalili zbog nečega što ste uradili u vašoj prošlosti, odluka koje ste doneli, ljudi za koje ste se vezali i možda s njima bili bliski, a onda zbog nekih stvari koje niste uradili, a mogli ste. I onda smišljate razne scenarije i razmišljate KAKO BI VAŠ ŽIVOT IZGLEDAO DA STE NEŠTO DRUGO URADILI. Misli tada putuju iz PROŠLOSTI u NEFUNKCIONALNU BUDUĆNOST praćena EMOCIJOM KRIVICE.

U STANJU STE NEMANJA, jer mislite da ste pogrešili. Ma kako god okrenete pogrešili ste-barem tako mislite.

S druge strane, STRAH vas je i BRINETE o nekim stvarima koje će se desiti ili vi mislite da hoće, a obično se i ne dese. Ono što NE VALJA jeste da se one ipak dese i to u vašoj glavi- vašoj divnoj BAŠTI koju TRUJETE MENTALNIM SMEĆEM, a posle vaše telo štetnim hemikalijama koje izazivaju bolesti.

Um tada projektuje loše misli, a samim tim i emocije straha raznih tipova- egzistencijalni strah, strah od lošeg zdravlja, strah da ćete ostati sami, strah da niste dovoljno dobri.

Najbitnije je OSVESTITI kada vaše misli borave u prošlosti, a kada u budućnosti i da kada to PREPOZNATE onda kažete sebi STANI MALO i zapitate se:

1. Da li mi je KORISNO da o tome mislim?

2. Šta dobijam time ?

3. Šta mogu da uradim SADA da promenim nešto?

To se ZOVE KOMUNIKACIJA SA SAMIM SOBOM! Samo nisu bitna samo pitanja koja sam navela da možete sebi postaviti, isto tako su BITNI I ODGOVORI koji ćete dati i koje ne smeju da izgledaju ovako:

1. Znam da mi nije korisno, ali ja ipak mislim o tome, jer sam tako navikla, drugačije ne znam!

2. Znam da ništa ne dobijam, ali eto ja sam takva i gotovo! I mama i tata su mi bili takvi pa ni ja ne mogu da budem drugačija.

3. Ne mogu ništa da promenim, za mene nema boljitka.

STIP! STOP! STOP!

Šta se nalazi između STRAHA I KRIVICE? Između je MUDRI SADAŠNJI TRENUTAK- ono stvarno što imamo zaista, život koji živimo baš u ovom trenutku i gde god se nalazili- u kancelariji, na birou za nezaposlene, u čekaonici kod doktora ili ispred televizora, to je VAŠ ŽIVOT. On je nedodirljiv – na njega ne mora da utiče ni strah, ni krivica, jer jedna je vezana za budućnost, druga za prošlost, jedna se neće ni desiti, a drugu ne možete da promenite pa ne vredi ni da razmišljate o njoj i sebe oslabljujete tako.

Kako se vi osećate? Da li kod vas preovlađuje strah ili krivica? Podelite ako želite ili pošaljite onome kome će biti koristan tekst ili pišite šta je vama bilo najkorisnije?