U ovim danima reprodukcije sećanja i uspomena setih se jednog događaja koji je ostavio velik utisak na mene. U onoj, velikoj Jugoslaviji putovao sam s jednog kraja zemlje na drugi kraj. Do pola puta putovao sam vozom, a drugu polovicu vlakom. U kupeu nas je bilo četvoro, dovoljno mesta za sve. Dva mlađa čoveka od oko 35 g. jedan stariji čovek oko 60 g. i ja 24. Ova dva mlađa čoveka su glasno pričali i pušili cigarete s filterom. Ja ne pušim. Stariji čovek pomalo zamišljen u jednom momentu izvadi iz džepa krpenu kesu, iz nje izvadi dva kamena i još jednu kesu iz koje pažljivo izvuče komad neke sunđeraste mase. Izvadi metalnu tabakeru u kojoj je uredno složen cigaret papir i duvan. Do pola puta čovek ćuti od pola puta šuti, pažljivo uze cigaret papir, raširi duvan po njemu kao kad soli supu/juhu. Pažljivo od papira sa složenim duvanom poče da zavija cigaretu. Na kraju papir i duvan dobiše željeni oblik. Kod zavijanja ostavi onaj duži kraj papira nezavijen. Navlaži jezikom prvo usne, onda na jezik stavi kraj cigarete i povuče je s jedne strane do kraja druge. Ponovo lizne usne i osmeh zadovoljstva mu se pojavi na licu. S oba kraja cigarete, prstima otkide komadiće rezanog duvana koji su provirivali iz sad već lepo oblikovane cigarete.Pregleda svoj proizvod-cigaretu i stavi je na vrh usana. Ja, sad već opčinjen njegovim majstorstvom gledam šta će dalje biti.U levu ruku čuvek uze onu sunđerastu masu veličine pola kocke šećera(trud parazitska vrsta gljive koja raste na stablu drveta) i stavi je na nokat levog palca na ruci, U šaku iste ruke uze jedan kamen koji mu legne ko da ga je vajar pravio.Pregleda čovek taj komplet , kamen i trud i zadovoljno uzdahne, kao da je veliki teret skinuo sa sebe.U desnu ruku uze onaj drugi kamen i poče da da udara po onom u levoj ruci, povremeno mašući tom istom rukom. Pri udarcu kamena o kamen pojavljivale se iskre koje je čovek lovio onim trudom na palcu leve ruke. Ja se pretvorih u strastvenog navijača tog čoveka, navijajući da uhvati iskru. Ona dva čoveka što puše gledaju i nervozno komentarišu čovekove pokrete.

Kao da se malo odmara čovek spusti ruke, pa ponovo započe isti ritual. Tako je to trajalo neko vreme, a onda je jedan od one dvojice izvadio plinski upaljač, okrenuo točkić na njemu i plamen se pojavio. Približio ga čoveku sa cigaretom u ustima i rekao ” Izvolite, zapalite!” Čovek ga ljutito pogleda i procedi kroz zube:”Nemojte mi kvariti zadovoljtsvo. Gde vam je strpljenje!?” Svi se nekako zgledamo kao da smo krivi zbog nečeg. Mlađi čovek postiđen ugasi upaljač i spusti ga u džep. Sevnu iskra sa kamena i pade na trud. Čovek lagano poče da duva u trud i pokretima rukom učini da se pojavi žar. Prisloni cigaretu i uzastopce povuče par udaha. Cigareta se zapali, a dim se ko magla pojavi u prostoru.

Naš svet je svet nestrpljivosti i trenutnog zadovoljenja. Na internetu dobijamo odmah tražene podatke, skraćene verzije knjiga, serije koje vrtimo unazad i odjednom saznajemo ceo sadržaj. Zadovoljstvo traje kratko i ne ispunjava nas u celosti. Pronađimo vreme za uživanje u malim stvarima “koje život znače.”
Autor M&Č